Moj porodiljni iz “snova”

Ana Pejic Riha

Vrijeme ćemo provoditi u mirnim i ugodnim šetnjama, dok beba bude pajkila u kolicima, ja ću piti kavu s prijateljicama i napokon ću pročitati sve one knjige koje sam kupila, a zbog posla već dugo samo skupljaju prašinu.

porodiljni
Dok sam prala i peglala preslatke male bebaste stvarčice za svoju curicu romantično sam zamišljala svoj porodiljni dopust i trenutke nakon što po prvi puta postanem nekome mama. Moja draga kuma upozorila me da s nekim bebicama stvari možda i izgledaju tako, ali da je većina ipak mnogo zahtjevnija i vrijeme ne provode tako da samo blaženo spavaju, a između mirno doje i igraju se sami sa sobom.

To mi je naravno na jedno uho ušlo, a na drugo izašlo. Malo je reći da sam bila šokirana kad je moje zlato par dana nakon što smo došle kući noć provela vrišteći od ponoći do sedam ujutro. Suprug i ja, bili smo polumrtvi od pokušaja da je na sve moguće i nemoguće načine umirimo. Najozbiljnije smo si svečano obećali – prvo i zadnje. Mi ovako nešto ne možemo još koji put prolaziti.

Naša najdraža curica imala je grčeve, zbog toga je puno plakala, malo spavala i često bila razdražljiva, a početak mog porodiljnog izgledao je kao putpuna suprotnost većine onoga o čemu sam romantično razmišljala. Ja sam to emotivno vrlo teško proživljavala. Osjećala sam se tako nedoraslo situaciji, tako nemoćno jer joj ne mogu pomoći, tako nesretno. Ja sam loša mama, moje dijete plače, ja sve radim krivo. Osjećala sam krivnju jer želim barem jednu noć spavati barem dva sata u komadu. Oduvijek sam se radovala trenutku kad ću postati mama, a sada mi je nedostajao moj život kako je izgledao prije djeteta. Kakva sam ja to osoba? Svo to vrijeme, ja sam obožavala svoje dijete, ali me stalno mučila krivnja da sve radim krivo i da joj ne pružam dovoljno.

Većina mama izgledala mi je potpuno drugačije od mene. Njihova djeca ne plaču, spavaju cijelu noć, a ako se i bude svakih sat vremena, njima to ne smeta, jer i to smatraju užitkom. Tek kad su napokon prošla tri mjeseca grčeva i kad je moja curica počela bolje spavati ja sam se preporodila i napokon počela uživati u majčinstvu. Baš nekako u to vrijeme, upoznala sam nekoliko mama koje su mi iskreno rekle da nisam neka endemska vrsta. I one su prolazile sve što i ja, i njih su mučili krivnja, osjećaj da nisu dorasle majčinstu i da sve druge mame znaju neku tajnu koju one nisu u stanju razumjeti. Mnoge se žene tako osjećaju i to nije sramota.

Ništa vas ne može pripremiti za najvažniju ulogu u životu, za to koliko će vam se život okrenuti naglavačke. Zato svim trudnicama koje znam uvijek kažem da je normalno osjećati se nedovoljno dobrom, da će to proći nakon nekog vremena i da je lako biti super mama sa bebom koja spava dvadeset sati na dan i nikada ne plače.

MaMa Nina

Leave a Reply

Name*
Email*
Url
Your message*

You may use these HTML tags and attributes: <a href="" title=""> <abbr title=""> <acronym title=""> <b> <blockquote cite=""> <cite> <code> <del datetime=""> <em> <i> <q cite=""> <strike> <strong>